Zemljišni organizmi imaju omiljeno krmno bilje
Open PDF in new window.
Felicity V. Crotty 1*
1Škola za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu, Kraljevski poljoprivredni univerzitet, Cirencester, Ujedinjeno KraljevstvoKrave i ovce se hrane biljkama koje su poznate pod nazivom krmno bilje. Krmno bilje uključuje travu, cikoriju i detelinu. Krmno bilje se razlikuje po hranljivim sastojcima i ukusu. Ove biljke takođe mogu da promene podzemni ekosistem za životinje u zemljištu. Životinje u zemljištu se mogu kretati u potrazi za hranom ili mogu da žive ispod različitih biljaka. Gliste mešaju zemlju i hranu, poboljšavajući stanište u zemljištu. Gljive razgrađuju mrtve biljke, a organizmi koji jedu gljive ubrzavaju ovaj proces razgradnje, što stvara više hrane za druge biljke i životinje u zemljištu. Testirali smo koje krmno bilje preferiraju životinje u zemljištu. Veliki broj glista je pronađen ispod bele deteline. Sićušni crvi koji se hrane gljivama i skokuni (insekti) pronađeni su u većem broju ispod deteline i cikorije. Zemljišne životinje koje se hrane biljkama se takmiče sa kravama i ovcama za hranu. Ovi biljojedi su u većem broju pronađeni ispod ljulja. Uzgajanje biljaka koje povećavaju broj korisnih životinja u zemljištu može dovesti do zdravijeg zemljišta.
TOLIKO MNOGO ZEMLJIŠNIH ŽIVOTINJA!
Krave i ovce jedu raznovrsnu hranu koja zavisi od vrsta biljaka koje rastu u polju, a koje se nazivaju krmno bilje ili jednostavno krmiva. Najčešća krmna biljka je trava (ljulj), a druge su detelina i cikorija. Ove biljke se razlikuju po ukusu i sadržaju hranljivih materija, što kravama i ovcama daje mogućnost izbora hrane i pruža zdravu, raznovrsnu ishranu. Pored toga, krmno bilje pruža usluge ekosistema. Na primer, detelina stvara sopstveno azotno đubrivo kako bi pomogla sebi (i drugim biljkama) da raste. Cikorija ima dubok glavni koren koji pomaže da se poveća protok vazduha u zemljištu.
Sve zemljišne životinje koje žive ispod zemlje teže su od ovaca i krava iznad njih (Slika 1)! Ove životinje u zemljištu jedu različitu hranu i odlučuju da žive na različitim mestima zbog biljaka koje tamo rastu. Zamislite da živite u gradu: u nekim oblastima ima mnogo ljudi koji žive zajedno, dok u drugim oblastima ima manje ljudi. Neki ljudi vole da budu blizu resursa kao što su škole, posao i prodavnice. Međutim, neki možda više vole da žive u manjoj gužvi.Isto važi i za životinje u zemljištu. Kada su resursi ograničeni ili siromašni, životinje u zemljištu mogu da se kreću da pronađu više ili bolje resurse.Životinje u zemljištu takođe pružaju važne usluge ekosistema. Na primer, oni razgrađuju mrtav biljni materijal, recikliraju hranljive materije i poboljšavaju strukturu tla.
Krmno bilje pruža stabilno stanište organizmima u zemljištu. Nakon što su zasađene, ove biljke rastu i služe za pašu dugi niz godina, bez narušavanja tla. U zemljištu postoji velika raznolikost životinja, i one sve imaju različite uloge u zemljištu. Kišne gliste su superheroji tla ili „ekosistemski inženjeri“. One menjaju čitavo zemljišno stanište, mešajući zemljište doprinose transportu vazduha i hrane u njemu. Skokuni i grinje pomažu u razlaganju mrtvog biljnog materijala, čineći tlo rastresitijim i pogodnijim za raspršivnje gljivica. Nematode (sićušni crvi) jedu gljive i bakterije, čime ubrzavaju kruženje hranljivih materija. Broj organizama koji žive u zemljištu može biti pokazatelj zdravlja zemljišta.
Povećanje broja zemljišnih organizama može dovesti do boljeg zdravlja zemljišta i može pomoći biljkama da rastu.
DA LI ZEMLJIŠNI ORGANIZMI IMAJU OMILJENO KRMNO BILJE?
Pošto nije bilo mnogo studija o uticaju krmnog bilja na zemljišne organizme, odlučili smo da uradimo eksperiment. U posebnim parcelama uzgajali smo krmno bilje ljulj, cikoriju, crvenu i belu detelinu. Ove parcele su bile jedna do druge u istoj njivi. Za svaku biljku bilo je po četiri parcele.Biljke su rasle tri godine, tokom kojih su redovno košene, da bi se simulirala ispaša ovaca i krava. Posle tri godine, zemljišne životinje (kišne gliste, skokuni, grinje, insekti i nematode) su merene na svakoj parceli, da bi se videlo koju krmnu biljku preferiraju.
Za prebrojavanje životinja u zemljištu korišćene su različite metode uzorkovanja. Za kišne gliste, iskopali smo kvadratnu kocku zemlje iz koje smo izdvojili sve gliste koje smo mogli da pronđemo. Kišne gliste su zatim razvrstane u grupe, na osnovu njihove veličine i boje.Da bismo sakupili skokune, grinje i druge male insekte, uzeli smo male uzorke zemljišta i postavili ih na Tulgrenov levak. Možete napraviti sopstveni Tulgrenov levak kod kuće prateći uputstva koje su dali Barreto i Lindo [3]. Morali smo da identifikujemo ove zemljišne životinje uz pomoć mikroskopa, jer su tako male. Nematode su sakupljene stavljanjem zemlje u maramicu i odlaganjem u poslužavnik sa vodom. Nematode su isplivale iz zemlje u vodu, gde smo ih sakupili i identifikovali pod mikroskopom.
BELA DETELINA POVEĆAVA BROJ ŽIVOTINJA U ZEMLJIŠTU
Naši rezultati su sumirani na Slici 2. Najviše kišnih glista nađeno je na parcelama bele deteline, a najmanje na parcelama ljulja. Broj kišnih glista u parcelama cikorije i crvene deteline bio je između. Dubokokopajuće kišne gliste (anecične) pokazale su najviše sklonosti ka određenim biljkama u poređenju sa drugim vrstama glista. Podela nematoda u grupe prema ishrani pokazala je da su neke imale omiljeno krmno bilje. Veći broj nematoda koje se hrane gljivama pronađene su ispod deteline u odnosu na ljulj. Nematode koje jedu biljke pronađene su u većem broju ispod ljulja u odnosu na detelinu ili cikoriju. Na hiljade skokuna i grinja je pronađeno na kvadratnom metru zemljišta. U zemljištu ispod krmnog bilja nađene su dve grupe skokuna koje su se razlikovale po brojnosti. U zemljištu sa detelinama u većem broju pronađena je grupa skokuna zvana Poduromorpha, koja jede gljive, bakterije i mrtvi biljni materijal. Skokuni koji se hrane biljkama (Simphipleona) pronađeni su u većem broji ispod ljulja. Veći broj predatorskih grinja takođe je pronađen ispod crvene deteline. Utvrđeno je da se ostali beskičmenjaci razlikuju po broju u zemljištu ispod krmnog bilja. Biljke ljulja su imale mnogo više ostalih beskičmenjaka u zemljištu od crvene deteline ili cikorije. Postojao je veliki broj buba i pepelnica (sićušnih insekata koji jedu biljke) ispod parcela ljulja u poređenju sa ostalim parcelama. Izračunali smo ukupni biodiverzitet životinja u zemljištu za svaku biljku i otkrili da je najmanja životinjska raznovrsnost pronađena u zemljištu ljulja, a najveća u zemljištu obe deteline. Raznovrsnost zemljišnih životinja ispod cikorije bila je između.
ZDRAVI ORGANIZMI ZEMLJIŠTA = ZDRAVA POLJOPRIVREDA
Smatra se da velike i raznolike populacije organizama u zemljištu poboljšavaju zdravlje tla, što bi moglo dovesti do povećanog rasta useva. Važno je pratiti broj životinja u zemljištu da bismo videli da li na njih utiču vrste krmnog bilja koje uzgajaju farmeri. Ovo će nam reći da li promene u vrstama biljaka koje farmeri odluče da uzgajaju mogu uticati na zdravlje zemljišta. Naši nalazi pokazuju da se broj životinja u zemljištu menja u zavisnosti od vrste uzgajanog krmnog bilja. To znači da promene u biljnim vrstama može uticati na biodiverzitet zemljišnih životinja koje žive ispod tih biljaka.
Sve biljke su se nalazile jedna pored druge unutar istog polja, tako da su životinje u zemljištu mogle da se presele da žive ispod bilo koje biljke. Tri godine rasta biljaka dovele su do promena u zemljišnim staništima, jer su četiri vrste biljaka imale različite strukture korena i promenile su dostupnost hranljivih materija u zemljištu. Brzine kretanja životinja u zemljištu variraju. Na primer, kišne gliste se mogu pomerati više od 1 m dnevno, ali neke vrste, kao što su grinje kreću se samo 1-8 m godišnje [4, 5]. Kišne gliste pronađene ispod bele deteline imale su vremena da se tamo presele tokom trogodišnjeg eksperimenta. Međutim, neke druge životinje možda nisu imale dovoljno vremena da dođu do svog omiljenog krmnog useva da bi živele ispod njega. Broj glista odražava koliko je hrane dostupno. Veći broj kišnih glista koje su pronađene ispod bele deteline sugerišu da tamo ima više hrane. Pošto kišne gliste mogu poboljšati strukturu zemljišta, veći broj glista može poboljšati zdravlje zemljišta [6]. Biljke mogu da koriste duboke jame anecičnih glista kao gotove kanale u koje će pustiti svoje korenje. Krmno bilje ispod kojih živi veliki broj anecičnih glista bi stoga mogle poboljšati rast drugih biljaka.
Održavanje velike raznolikosti životinja u zemljištu je važno. Ako zemljište doživi gubitak biodiverziteta životinja u zemljištu zbog lošeg upravljanja zemljištem, to bi moglo smanjiti sposobnost tla da se uzgajaju biljke, da se skladišti voda i da kruže hranljive materije. Naše istraživanje je pokazalo da bi promena vrste krmnog bilja koje se uzgaja moglo pomoći u održavanju biodiverziteta životinja u zemljištu i na taj način bi se i zemljište održavalo zdravim. Zdrava zemljišta su važna jer podržavaju rast biljaka. To znači da bi odabir pravih krmnih bilja na kraju mogao pomoći poljoprivrednicima da uzgajaju dovoljno hrane za rastuću ljudsku populaciju!
RJEČNIK
Krmno bilje/krmiva
Biljni materijal koji jedu životinje na ispaši, poput krava i ovaca.
Usluge ekosistema
Važne stvari koje životna sredina pruža ljudima i životinjama. U ekosistemima zemljišta, primeri uključuju recikliranje hranljivih materija, zadržavanje i odvod vode i mešanje mrtvog biljnog materijala u zemljištu.
Glavni koren
Veliki, širok, centralni koren, koji se sužava i raste direktno na dole (slično šargarepi).
Zemljišni organizmi
Svi organizmi koji žive ispod zemlje, uključujući sićušne mikroorganizme poput bakterija, gljivica, protozoa i nematoda, organizme srednje veličine poput skokuna i grinja i velike organizme poput kišnih glista.
Kruženje hranljivih materija
Kretanje i razmena različitih hranljivih materija između živih i neživih delova ekosistema. Kruženje hranljivih materija pomaže biljkama da rastu.
Tulgrenov levak
Uređaj u kome se zemlja zagreva i male životinje iz zemljišta se udaljavaju od toplote i svetlosti, padajući u sabirni lonac ispod levka.
Anecične
Grupa velikih glista koje stvaraju duboke vertikalne kanale, i koje idu gore-dole kroz tlo, povlačeći mrtav biljni materijal duboko u tlo da bi ih jele kasnije..
Poduromorfa
Grupa skokuna koji izgledaju debelo i imaju mali rep, uglavnom jedu gljive, bakterije i mrtvi biljni materijal.
REFERENCE
- Schon NL, Mackay AD, Minor MA. Soil fauna in sheep-grazed hill pastures under organic and conventional livestock management and in an adjacent ungrazed pasture. Pedobiologia 187 (2011) 54(3):161-8. doi: 10.1016/j.pedobi.2011.01.001.
- Crotty, FV. Assessing soil health by measuring fauna. (2021) In: Advances in measuring soil health. BDS Publishing, Cambridge, UK.
- Barreto, C., and Lindo, Z. 2020. Armored mites, beetle mites, or moss mites: the fantastic world of oribatida. Front. Young Minds. 8:545263. doi: 10.3389/frym.2020.545263
- Caro G, Decaens T, Lecarpentier C, Mathieu J. Are dispersal behaviours of earthworms related to their functional group? Soil Biol Biochem (2013) 58:181-7. doi: 10.1016/j.soilbio.2012.11.019.
- Lehmitz R, Russell D, Hohberg K, Christian A, Xylander WER. Active dispersal of oribatid mites into young soils. Appl Soil Ecol (2012) 55:10-9. doi: 10.1016/j.apsoil.2011.12.003.
- Blouin M, Hodson ME, Delgado EA, Baker G, Brussaard L, Butt KR, et al. A review of earthworm impact on soil function and ecosystem services. Eur J Soil Sci (2013) 64(2):161- 82. doi: 10.1111/ejss.12025.
UREDNIK: Helen Phillips
NAUČNI MENTOR: Patricia Saleeby
**CITAT: **Crotty FV (2022) Soil Organisms Have Favorite Forage Plants. Front. Young Minds. 10:660785. doi: 10.3389/frym.2022.660785
**ORIGINALAN IZVOR PUBLIKACIJE: **Crotty, F. V., Fychan, R., Scullion, J., Sanderson, R., and Marley, C. L. 2015. Assessing the impact of agricultural forage crops on soil biodiversity and abundance. Soil Biol. Biochem. 91:119–26. doi: 10.1016/j.soilbio.2015.08.036
**SUKOB INTERESA: **Autor izjavljuje da je istraživanje sprovedeno u odsustvu bilo kakvih komercijalnih ili finansijskih odnosa koji bi se mogli protumačiti kao potencijalni sukob interesa.
**AUTORSKA PRAVA **© 2022 Crotty: Ovo je članak otvorenog pristupa koji se distribuira pod uslovima licence Creative Commons Attribution License (CC BY). Upotreba, distribucija ili reprodukcija na drugim forumima je dozvoljena, pod uslovom da se navede originalni autor (i) i vlasnik (i) autorskih prava i da se citira originalni izvor publikacije, u skladu sa prihvaćenom akademskom praksom. Nije dozvoljena nikakva upotreba, distribucija ili reprodukcija koja nije u skladu sa ovim uslovima.
MLADI RECEZENTI
JACK, STAROST: 13
Moje ime je Jack. Zanimaju me kodiranje, programiranje i sajber bezbednost. Učestvujem na naučnim i matematičkim takmičenjima kao što su Naučna olimpijada i Matematička liga. Ja sam strastveni košarkaš. Volim da putujem i do sada sam posetio četiri od sedam kontinenata.
SOPHIA, STAROST: 15
Moje ime je Sophia. U srednjoj školi sam na putu za pre-medicinu. Takmičim se na Naučnoj olimpijadi, kvizu i Sajmu nauke. Volim spelovanje. Pobeđivala sam na školskom takmičenju više godina i takmičili sam se i na nacionalnom takmičenju iz spelovanja Scripps. Za opuštanje, uživam u umetničkim projektima i pravljenju kulinarskih poslastica za prijatelje i porodicu. Takođe volim da putujem. Jedno od mojih omiljenih mesta je Tokio.
PETAR, STAROST: 12
Ja sam Petar. Idem u osnovnu školu i moj omiljeni predmet je fizičko vaspitanje. Aktivno se bavim fudbalom i kik boksom. Volim i da skijam. U slobodno vreme volim da igram igrice na soniju. Kada je to moguće, pomažem mami u terenskim istraživanjima.
AUTOR
FELICITY CROTTY
Dr Felicity Crotty je viši predavač nauke o zemljištu i ekologije na Kraljevskom poljoprivrednom univerzitetu. Ona se bavi istraživanjem biologije zemljišta i zdravlja zemljišta poslednjih 14 godina, fokusirajući se na razumevanje veze između održive poljoprivrede i zdravlja zemljišta, kako u sektoru stočarstva tako i u sektoru ratarstva.*felicity.crotty@rau.ac.uk
PREVODILAC
JOVANA SEKULIĆ
Jovana Sekulić, viši naučni saradnik na Univerzitetu u Kragujevcu, Institut za informacione tehnologije, Departman za nauke, Srbija. Bavim se kišnim glistama, sa faunističkog i ekotoksikološkog aspekta. Poslednjih par godina se bavim uticajem moderne poljoprivredne prakse na populacije glista. Majka sam troje dece, i u slobodno vreme volim da citam knjige i vezbam jogu.
FINANSIRANJE (PREVOD)
Tim Prevođenje biodiverziteta zemljišta zahvaljuje na podršci Nemačkom centru za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiv) Halle-Jena-Lajpcig koji finansira Nemačka istraživačka fondacija (DFG FZT 118, 202548816).
CITATION (PREVOD)
This is an open-access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC-BY 4.0). The use, distribution or reproduction in other forums is permitted, provided the original author(s) and the copyright owner(s) are credited and that the original publication in this journal is cited, in accordance with accepted academic practice. No use, distribution or reproduction is permitted which does not comply with these terms.
**Suggested citation: **Crotty FV (2025) Soil Organisms Have Favorite Forage Plants (Serbian translation: Jovana Sekulić). Translating Soil Biodiversity & Front. Young Minds. Originally published in 2022. doi: 10.3389/frym.2022.660785
Figures
![Slika 1: Težina zemljišnih životinja po hektaru (ha), u odnosu na težinu ovaca. Odrasla ovca teži oko 60 kg [1].](/fileadmin/content/_processed_/a/3/csm_Figure_1_Serbian_Soil_Organisms_Have_Favorite_Forage_Plants_-_Jovana_Sekulic_f4989636a3.jpg)
Slika 1: Težina zemljišnih životinja po hektaru (ha), u odnosu na težinu ovaca. Odrasla ovca teži oko 60 kg [1]. Zemljišni organizmi na jednom hektaru teže kao 53 ovce [2]. Standard za uzgoj je oko 16 ovaca po hektaru, tako da je, ukupno težina zemljišnih organizama veća od težine ovaca iznad zemlje, po hektaru.
Slika 2: Razlike u broju životinja u zemljištu ispod krmnih biljaka ljulja, cikorije, crvene deteline i bele deteline. Ispod ljulja je bilo najviše životinja u zemljištu (prave bube, pepelnice i nematode koje se hrane biljkama). Bela detelina je imala najviše kišnih glista, nematoda koje se hrane gljivama i Poduromorpha. Crvena detelina je imala srednji broj kišnih glista, nematoda koje se hrane gljivama i Poduromorpha. Crvena detelina je imala veći broj predatorskih grinja od ostalih biljaka. Cikorija je imala srednji broj glista, ali i manje drugih organizama u odnosu na deteline (Slike biljaka prilagođene iz Cotsvold Seeds).